U fokusu - Srbija

Stvaranje uslova za bolji privredni ambijent u Srbiji

Nacrt zakona o privremenim ograničenjima prava lica na sticanje i vršenje određenih prava u privrednim subjektima i obavljanje privredne delatnosti stvoriće institucionalni okvir za unapređenje privrednog ambijenta, sprečavanje širenja začaranog kruga dužničko-poverilačkih odnosa i zloupotreba postupka registracije, kao i podsticanje transparentnosti i pravne sigurnosti.

U javnoj raspravi o tom dokumentu u Privrednoj komori Srbije (PKS) najavljeno je da će Agencija za privredne registre formirati elektronsku bazu sa podacima o licima koja su zloupotrebila pravo brze registracije kompanija.

Ministar privrede Željko Sertić istakao je da je donošenje tog zakona preduslov za stvaranje institucionalnog okvira za čišćenje privrednog ambijenta na ozbiljan način. Novi zakon donosi i određena ograničenja, odnosno neke vrste represivnih mera kako bi se tačno znalo šta su preduzetnici i koja su njihova prava, ali i obaveze. Ministar se nada da će zakon, koji je sačinjen na bazi propisa EU, biti veoma brzo implementiran, kako bi se što pre pristupilo unapređenju privrednog ambijenta.

Ministar privrede Željko Sertić najavio je da će za mesec dana biti poznato kolike tačno uštede mogu da se ostvare u javnim preduzećima u narednoj godini, kao i koje su metode za njihovo ostvarivanje. Sertić je rekao da od prošlog četvrtka u Ministarstvo privede svakog dana dolaze predstavnici po tri javna preduzeća koji imaju obavezu da brane svoje poslovne planove i da obrazlažu svaku stavku, pogotovo kad je reč o rashodima.

On je istakao da je to prvi put da se kontrola obavlja na tako ozbiljan način, dodajući da su angažovani i stručnjaci van ministarstva da pomognu preduzećima u tom poslu. Opet dolazimo do iste priče - nije čak najčešće ni namera, već jednostavno tako...pomalo neznanja, pomalo bahatosti, pomalo navika... i mi u krajnjoj liniji imamo državu u kojoj skoro 50 milijardi dinara gubitka iskažu javna preduzeća, naveo je Sertić na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o privremenim ograničenjima. Pored obaveze da poštuju Zakon o javnim preduzećima, ta preduzeća su pre dve nedelje dobila precizna uputstva sa 19 tačaka o njihovim obavezama, rekao je ministar Sertić na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o privremenim ograničenjima.

Kao jednu od novina, Sertić je naveo to što javna preduzeća više neće moći da kupe nijedno putničko vozilo bez odobrenja Ministarstva privrede, jer kako je kazao, do sada je bila situacija da najveći gubitaši imaju najveći vozni park i voze najskupocenije automobile. On je najavio da će do Nove godine biti usvojena i Strategija malih i srednjih preduzeća, koja će biti obavezna za sve. Sertić je dodao da MSP ne mogu da postoje bez velike industrije, ali da su obavezna da poštuju pravila poslovanja.

Kako se navodi u saopštenju PKS, sada postoje veliki problemi zbog nesaglasja između ministarstava, privrede, institucija, što najviše pogađa sektor MSP. Nekada zakoni nisu dovoljni, mi moramo operativno da radimo i pomognemo privredi. Formirali smo jedan poseban tim koji ćemo definisati u narednom periodu Zakonom o ulaganjima, koji će biti u okviru Ministarstva privrede, a koji će se operativno baviti podrškom domaćim i stranim investitorima po jednakim uslovima, kazao je Sertić. Istovremeno će pružati podršku i svim ostalim privrednicima koji imaju probleme na lokalnom nivou, dodao je on. Postoje nesuglasja između inspekcija oko tumačenja propisa, kao i poreskih uprava u raznim oblastima, što stvara velike probleme privredi, pa smo povodom toga u PKS imali velike skupove na kojima smo definisali 500 problema, istakao je Sertić i dodao da će taj dokument biti uključen u Strategiju MSP.

Direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović rekao je da postoji potreba da se određenom krugu lica koja zloupotrebljavaju pravo brze registracije kompanija, to pravo ograniči. Povodom javne rasprave o Nacrtu zakona i privremenim ograničenjima prava lica za obavljanje privredne delatnosti, rekao da APR po zakonu nema ovlašćenja da odbije registraciju, a sa novim zakonom će je dobiti. Predlog je da se izrečena mera zabrane određenom krugu lica, kao što su osnivači kompanija, direktori, članovi nadzornih i upravnih odbora, koju su odredili sud, istražni, poreski i prekršajni organi, uvede u jedinstvenu elektronsku bazu podataka,  koja u ovom trenutku  ne postoji, kazao je on. Kada baza bude uspostavljena, ona će, kako je objasnio, obuhvatiti i vremenski rok u kome će pravo osnivanja nove kompanije biti ograničeno. To važi za situacije kada se otvori stečaj, dok se on ne okonča, za vreme prinudne likvidacije i u slučaju postojanja blokade poslovnog računa u trajanju od 120 dana.

Tu se šalje poruka onima koji žele da se bave privrednom delatnošću - rešite problem koji imate u kompaniji, a kad ga rešite osnivajte novu kompaniju, naveo je Obradović, dodajući da se na taj način postiže pravna i sigurnost u ekonomskom poslovanju. Obradović je rekao da je u mnogim zemljama usvojena takva vrsta diskvalifikacije, koja traje u proseku od dve do pet godina, a skandinavskim zemljama do 15 godina. Podsetio je da je 2011. godine i Makedonija usvojila takav registar i već prvog dana se u njemu našlo 40.000 lica. On je naveo da u Srbiji od 335.000 preduzeća, 15 odsto ima neki problem i podsetio da je po zahtevu Narodne banke Srbije iz registra brisano 14.000 firmi, a bilo je samo nešto više od 500 žalbi, dok 97 odsto uopšte nije reagovalo.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić rekao je da PKS podržava ovakva zakonska rešenja i izrazio uverenje da će Sud časti PKS biti uključen kako bi se otklonili prevaranti iz privrednog miljea. Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da ne bi trebalo automatski primenjivati mere predložene u zakonu dok se ne razmotre pravi razlozi zašto je neko preduzeće u blokadi duže od 120 dana, jer ponekad, dodao je, i država duguje tim preduzećima, stoji u saopštenju PKS.